Ministarstvo finansija Republike Srbije je pre neki dan stavilo na sajt nacrt izmena propisa koji reguliše tržište HoV (Zakon o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata). U raznim izmenama provučena nešto što je naizgled sitnica:

Član 36.
U članu 211. stav 6. menja se i glasi:
“Centralni registar objavljuje na svojoj internet stranici spisak deset akcionara koji imaju najveći broj akcija određenog izdavaoca.”

Ovo menja samu suštinu transparentnosti vlasništva otvorenih akcionarskih društava koje imamo sada – Ok, za diskusiju je gde treba staviti granicu između transparentosti i privatnosti, ali to svakako nije samo na prvih 10 akcionara.  To znači da ćemo se, umesto punog uvida u strukturu akcionara koju imamo sada, vratiti unazad u mutnija vremena kada su samo privilegovani mogli da dođu do važnih informacija. Ako ovakav predlog zaista prođe i izmene zakona budu usvojene, zainteresovani će moći da vide kompletan spisak samo ako su akcionari određene firme i ako za to plate po tarifi CRHoV. Pri tome knjigu akcionara mogu dobiti samo na uvid (dakle ne i na kopiranje i sl.) i to u prisustvu korporativnog agenta firme emitenta.

Nacrt izmena zakona se može pogledati na http://www.mfin.sr.gov.yu/src/1210/, a diskusija po ovom pitanju se povela na Economy forumu http://www.economy.co.yu/diskusije/viewtopic.php?id=2342.

Prošlo je godinu dana (ako se dobro sećam, godišnjica je bila negde oko 10.decembra) od kada je Centralni Registar HoV pustio u javnost, odnosno na web, kompletne spiskove akcionara – ne znam gde još ima ovakvog slučaja transparentnosti, ali hvala CRHoV-u na tome.

Sada dostupnost jedinstvene evidencije akcionara izgleda kao uobičajena stvar, ali u davna vremena jedino što ste mogli da vidite je prvih 10-15 akcionara na spisku. Doduše za te prikazane akcionare su bili dostupni i dodatni podaci kojih danas više nema – matični broj, odnosno JMBG fizičkih lica, kao i tip lica (pravno ili fizičko, domaće ili strano). Matični broj je bio veoma koristan za dalje pretraživanje po drugim bazama podataka (recimo po APR ili NBS) i šteta što je to ukinuto, ali … Bilo bi dobro kada bi CRHoV opet vratio prikaz matičnih brojeva (bar za pravna lica), ali treba biti zadovoljan i ovim što sada imamo. U priloženoj slici može se videti kako je to nekad izgledalo (na primeru Agrobanke, sa stanjem negde iz aprila 2006.).